Triler? Ne, Trigger!

Ako se krećete među ljudima koji vole rokenrol, ali nisu najbolje upoznati sa situacijom u poslednjih petnaestak godina, često ćete čuti kako „u Srbiji odavno nema bendova“. Iako, pogotovo kad se pogled zadrži na površini, izgleda da je tako, ta tugaljiva konstatacija zapravo je daleko od istine. Verujte, ima bendova koliko hoćete. Nema, međutim, logistike koja bi ih podržala. Nema, na primer, ozbiljnih menadžera, niti ima specijalizovanih medija.

Osim toga - sad već ostavljamo srpske specijalitete i govorimo o nečemu što važi i u ostatku sveta - rokenrol je izgubio masovnu publiku i društveni uticaj. Izgubio je, drugim rečima, moć, pa su bendovi, kako se to obično kaže, prepušteni sami sebi. Ali - neka bude ponovljeno, neće škoditi - bendova ima na svakom ćošku. Neki od njih su veoma dobri. Neki su, čak, odlični.

Jedan od takvih - odličnih - je Trigger. Ako još niste čuli njihov debi album „Ljubav“ (PGP RTS), nemojte da...