ISHRANU NAM DIKTIRA VREME

Godišnja doba i klimatski uslovi poput vlažnosti, pritiska ili temperature utiču na način ishrane, odnosno na to da li će se na našem jelovniku naći namirnice koje hlade ili greju

Želja za određenom hranom i potrebe organizma za pojedinim namirnicama zavise i od godišnjeg doba. Tako često u toku leta više jedemo laganu hranu koja nas hladi, kao što su salate, voće ili sladoled, a izbegavamo pasulj ili sarme, koji su česti na zimskom jelovniku.

Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", objašnjava da klimatski uslovi (vlažnost, pritisak, temperatura) utiču na način ishrane.

Leti što više tečnosti

Naše energetske potrebe takođe zavise i od klimatskih činilaca. Tokom letnjih meseci u uslovima visokih temperatura, pojačanog znojenja, potreban je pre svega svakodnevni odgovarajući unos tečnosti. To se pre svega odnosi na vodu, ali i unos tečnosti preko različitih vrsta voća i povrća. Pored dosta vode, voće i povrće sadrži i minerale koje gubimo znojenjem. U letnjem periodu se ne preporučuju alkoholna pića, ali ni gazirani napici. U letnjim mesecima, pored obilja voća i povrća, savetuje se i manji unos mesa, a to bi pre svega trebalo da budu riba, piletina i ćuretina - objašnjava Jelena Gudelj-Rakić.

Generalni savet, prema njenim rečima, je da ishrana mora da bude raznovrsna, sa zastupljenim namirnicama iz svih grupa i prilagođena uzrastu, vrsti posla koji se obavlja, vremenskim uslovima i fizičkoj aktivnosti. Poželjno je da se koriste sezonsko voće i povrće, s obzirom na to da će ono u tom periodu imati optimalan sadržaj vitamina i minerala.

Zimi više žitarica

- Za razliku od letnjih, tokom zimskih meseci, organizam da bi sačuvao toplotu zahteva unos hrane koja ima veću energetsku vrednost, dakle one vrste hrane koje svojim razlaganjem oslobađaju veće količine energije. Zato tokom hladnih meseci više jedemo žitarice, na primer pirinač, proso ili pšenicu, ali i mahunarke kao što su pasulj i sočivo. Takođe nam prija i meso, s tim što je veoma važno i da poštujemo određen način pripreme. Prženje i pohovanje se ne preporučuju ni u zimskim mesecima - kaže Jelena Gudelj-Rakić.
Često mogu da se čuju „proverene" tvrdnje da u toku leta treba piti tople napitke poput čajeva, a zimi jesti sladoled kako bi spoljna i temperatura tela bile približno jednake. Međutim, Jelena Gudelj-Rakić smatra da su ovakve tvrdnje diskutabilne.
- Ne postoji telesni termometar koji će u kratkom vremenu moći da se adaptira na promenu temperature. Umerenost je najvažnija i leti i zimi - kaže ona.